: Objavljeno 14. novembar 2025.

Zakon o upotrebi znakovnog jezika – ravnopravnost u komunikaciji za gluve osobe

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 2015. godine Zakon o upotrebi znakovnog jezika, čime je prvi put sistemski uređeno pravo gluvih osoba na komunikaciju, informisanje i puno učešće u društvu.

🎥 Pogledajte video vodič:

https://youtu.be/-wiBKyMiNac

Osnovne odredbe zakona

1. Pravo na znakovni jezik i tumača

Zakon garantuje:

pravo gluvih osoba da uče i koriste znakovni jezik,
pravo na tumača u svim situacijama u kojima nije moguće ostvariti prava i obaveze drugim vidovima komunikacije (čitanjem sa usana, pisanjem itd.).

2. Oblasti primene

Zakon obezbeđuje pristup znakovnom jeziku u:

javnoj upravi – postupci pred državnim organima, lokalnom samoupravom i svim organima s javnim ovlašćenjima,
političkom životu – sastanci, sednice i javni događaji,
obrazovanju – nastava i studije mogu se izvoditi na znakovnom jeziku,
zapolšavanju – razgovori za posao, obuke, prenošenje važnih informacija,
medijima – praćenje audiovizuelnih sadržaja uz tumačenje na znakovni jezik ili druge prihvatljive tehnike.

Kaznene odredbe

Za kršenje zakona predviđene su novčane kazne:

pravna lica: 200.000–500.000 dinara,
odgovorna lica: 20.000–100.000 dinara,
preduzetnici: 100.000–400.000 dinara.

Kazne se izriču za:

onemogućavanje upotrebe znakovnog jezika u obrazovanju,
uskraćivanje usluge tumača u javnim službama, udruženjima i kod poslodavca.

Ove sankcije potvrđuju da je obaveza institucija i poslodavaca da omoguće ravnopravan pristup i komunikaciju svim gluvim osobama.

Elektronska pristupačnost

Još 2008. godine uvedeni su standardi elektronske pristupačnosti državnih portala, u skladu s međunarodnim smernicama, čime je osiguran pristup digitalnim uslugama i za slepe i slabovide osobe.

Značaj zakona

omogućava gluvim osobama ravnopravno učešće u društvu, obrazovanju, radu i javnom životu,
jača pravni okvir za upotrebu znakovnog jezika,
obavezuje javne i privatne subjekte da obezbede dostupnost svojih usluga.

Realizaciju projekta “Vodič kroz prava osoba sa invaliditetom na srpskom znakovnom jeziku” pomogao je Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku demografiju i ravnopravnost polova Autonomne pokrajine Vojvodine

”Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku demografiju i ravnopravnost polova Autonomne pokrajine Vojvodine, koji je dodelio sredstva.

: Objavljeno 14. novembar 2025.

Personalna asistencija – pravo na samostalan i dostojanstven život

Personalna asistencija je usluga namenjena punoletnim osobama sa invaliditetom koje žele da žive samostalno, aktivno i ravnopravno u svojoj zajednici. Namenjena je licima sa procenjenim I ili II stepenom podrške, onima koji ostvaruju pravo na uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć i koja su sposobna za donošenje odluka i aktivno učestvovanje u obrazovanju, radu, sportu ili društvenom životu.

🎥 Pogledajte video vodič:

https://youtu.be/HH_TT3FrcX0

Šta je cilj personalne asistencije?

Cilj ove usluge je da osobi omogući veću samostalnost, očuvanje dostojanstva i punu uključenost u društvo. Asistent pruža podršku u aktivnostima koje osoba ne može da obavi sama, ali uvek uz poštovanje njene volje, izbora i privatnosti.

U čemu personalni asistent može da pomogne?

lična higijena i osnovne potrebe,
vođenje domaćinstva,
kretanje i pristup radu, obrazovanju i društvenim aktivnostima,
korišćenje zdravstvenih usluga i pomagala,
komunikacija i kontakti u zajednici,
obavljanje radnih, obrazovnih i društvenih obaveza.

Kako se organizuje usluga?

Usluga se pruža na osnovu individualnog plana podrške.
Pružalac usluge zaključuje ugovor sa korisnikom i asistentom.
Korisnik i asistent prolaze obuku po akreditovanom programu.
Asistent radi 20–40 sati nedeljno, u skladu sa potrebama korisnika.
Asistent ne može biti član porodice.

Zašto je personalna asistencija važna?

Pruža samostalnost i očuvanje dostojanstva.
Omogućava jednake mogućnosti u radu, obrazovanju i društvenom životu.
Sprečava izolaciju i omogućava život u zajednici, a ne u instituciji.
Oslobađa porodicu prekomernog fizičkog opterećenja.
Podstiče punu društvenu uključenost i ostvarivanje ljudskih prava.

Personalna asistencija nije samo praktična pomoć – ona je ključ za nezavisan život, veće mogućnosti i ravnopravno učešće u društvu.

Realizaciju projekta “Vodič kroz prava osoba sa invaliditetom na srpskom znakovnom jeziku” pomogao je Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku demografiju i ravnopravnost polova Autonomne pokrajine Vojvodine

”Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku demografiju i ravnopravnost polova Autonomne pokrajine Vojvodine, koji je dodelio sredstva.

: Objavljeno 14. novembar 2025.

Penzijsko i invalidsko osiguranje – sigurnost za treće doba i zaštita u slučaju invalidnosti

Sistem penzijskog i invalidskog osiguranja u Srbiji zasniva se na modelu tekućeg finansiranja (pay-as-you-go), gde radno aktivni građani svojim doprinosima obezbeđuju sredstva za isplatu penzija i drugih prava. Ovim sistemom upravlja Fond PIO, koji vodi evidenciju, obračunava i isplaćuje penzije i naknade.

🎥 Pogledajte video vodič:

https://youtu.be/eZhga5o-pYo

Vrste penzijskog osiguranja

1. Obavezno osiguranje – propisano Zakonom o PIO; odnosi se na sve koji ostvaruju prihod iz rada ili delatnosti.
2. Dobrovoljno osiguranje – zasniva se na ugovoru i omogućava proširivanje prava iz obaveznog PIO sistema.

Obavezno su osigurani:

zaposleni,
preduzetnici i lica koja samostalno obavljaju delatnost,
poljoprivrednici.

Prava iz obaveznog PIO obuhvataju:

starosnu i prevremenu starosnu penziju,
invalidsku penziju,
porodičnu penziju,
naknadu za telesno oštećenje nastalo na radu,
novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica.

Starosna i prevremena penzija

Redovna starosna penzija stiče se:

sa navršenih 65 godina života i najmanje 15 godina staža, ili
sa 45 godina staža, bez obzira na godine života.

Prevremena starosna penzija omogućava odlazak u penziju ranije, uz kumulativne uslove (najmanje 40 godina staža i najčešće 60 godina života). Godine se postepeno usklađuju prema Zakonu o PIO.

Invalidska penzija

Pravo se stiče ako je potpuno izgubljena radna sposobnost, bez mogućnosti obavljanja bilo kog posla. Razlozi mogu biti:

povreda na radu,
profesionalna bolest,
bolest ili povreda van rada (uz najmanje 5 godina staža i pre uslova za starosnu penziju).

Fond PIO donosi nalaz i mišljenje na osnovu medicinske dokumentacije i procene stručnih organa.

Porodična penzija

U slučaju smrti osiguranika, pravo pripada:

supružniku ili vanbračnom partneru,
deci, unučadi, braći i sestrama pod izdržavanjem,
roditeljima koje je osiguranik izdržavao.

Deca sa invaliditetom mogu zadržati pravo i posle prestanka zaposlenja osiguranika, prema posebnim propisima.

Ostvarivanje prava iz PIO sistema

Zahtev se podnosi Fondu PIO gde je osiguranik bio poslednji put osiguran ili gde je ostvario najveći deo staža.
Fond sprovodi međunarodne ugovore i kontroliše rad organa veštačenja.
Ako je invalidnost ili smrt posledica povrede na radu, Fond snosi pune troškove.
Naknada po telesnom oštećenju može se pokrenuti i po službenoj dužnosti, s isplatom najduže 6 meseci unazad.
Prava prestaju kada nema više uslova za njihovo ostvarivanje ili kada ih korisnik ostvari u drugoj državi, osim ako međunarodni sporazum ne propisuje drugačije.

Sistem PIO obezbeđuje finansijsku stabilnost, sigurnost i zaštitu za starije građane i osobe koje izgube radnu sposobnost. To je temelj socijalne sigurnosti i dostojanstvenog života.

: Objavljeno 14. novembar 2025.

Naknada za telesno oštećenje i pravo na pomoć i negu – ključna podrška za dostojanstven život

Pravo na utvrđivanje telesnog oštećenja i odgovarajuću novčanu naknadu predstavlja osnov za korišćenje mnogih drugih prava iz sistema socijalne zaštite. Bez ove procene, osobe sa invaliditetom često ne mogu da pristupe uslugama koje im zakonski pripadaju.

🎥 Pogledajte video vodič:

https://youtu.be/9FYqg6ASuIo

Zašto postoji ovo pravo?

Telesno oštećenje utiče na svakodnevni život, samostalnost i obavljanje osnovnih aktivnosti.
Naknada obezbeđuje podršku, dostojanstvo i ravnopravno učešće u društvu.
Ovo pravo je polazna tačka za pristup drugim uslugama i vidovima pomoći.

Kako se ostvaruje pravo na naknadu?

Podnosi se zahtev centru za socijalni rad ili nadležnom organu.
Prilaže se medicinska dokumentacija o vrsti i stepenu oštećenja.
Stručni tim vrši procenu stanja i potreba.
Određuje se visina i vrsta naknade u skladu sa zakonom.
Pravo se obnavlja ukoliko se zdravstveno stanje promeni.

Značaj naknade

Pokriva deo troškova nege i svakodnevne podrške.
Omogućava korišćenje usluga kao što su personalna asistencija i stanovanje uz podršku.
Garantuje jednaku i pravičnu zaštitu svim osobama sa telesnim oštećenjem.

Novčana naknada za telesno oštećenje nastalo na radu

Pravo imaju osiguranici kod kojih je oštećenje nastalo usled povrede na radu ili profesionalne bolesti.
Telesna oštećenja se razvrstavaju u osam stepeni (od 30% do 100%), a pravo se stiče ako je utvrđeno najmanje 30% oštećenja. Ako se ranije postojeće stanje pogorša, procenti se sabiraju i određuje novi stepen oštećenja.

Dodatak za pomoć i negu drugog lica

Ovo pravo pripada osobama kojima je zbog fizičkog, čulnog ili mentalnog oštećenja potrebna svakodnevna pomoć u osnovnim aktivnostima – kretanju, ishrani, higijeni, održavanju domaćinstva.

Ko ima pravo?

Osobe sa invaliditetom kojima je potrebna stalna pomoć.
Starija lica koja ne mogu da zadovolje osnovne životne potrebe.
Deca sa smetnjama u razvoju.

Vrste dodatka

Osnovni – za osobe kojima je potrebna pomoć u većini aktivnosti.
Uvećani – za osobe sa najtežim oblicima invaliditeta koje su potpuno zavisne od tuđe nege.
Izvosi se redovno usklađuju prema rastu cena.

Postupak ostvarivanja prava

Podnošenje zahteva nadležnom Centru za socijalni rad.
Priložena lična i medicinska dokumentacija.
Stručna komisija procenjuje funkcionalnost i potrebu za pomoći.
Nakon odobrenja, dodatak se isplaćuje redovno.

Zašto je ovo pravo važno?

Omogućava dostojanstven život u sopstvenom domu i zajednici.
Pruža finansijsku podršku porodici ili pomoćniku koji brine o osobi.
Smanjuje rizik od socijalne izolacije i siromaštva.

Suština:
Ova prava postoje da bi svako lice sa invaliditetom moglo da živi samostalno, sigurno i dostojanstveno. Socijalna zaštita nije privilegija – to je zakonsko pravo na jednak život u zajednici.

: Objavljeno 14. novembar 2025.

Pravo na rad – ravnopravno učešće i podrška osobama sa invaliditetom

Pravo na rad je ustavno pravo svakog građanina i odnosi se i na osobe sa invaliditetom. Ono omogućava razvoj sposobnosti, samostalnost, ekonomsko osnaživanje i aktivno učešće u društvu.

Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom uređuje:

podsticaje za zapošljavanje i ravnopravno uključivanje na tržište rada,
procenu radne sposobnosti,
profesionalnu rehabilitaciju,
obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom,
posebne oblike zapošljavanja i mere aktivne politike zapošljavanja.

🎥 Pogledajte video vodič:

https://youtu.be/Z9C_V81Nyjs

Ko se smatra osobom sa invaliditetom prema zakonu?

ratni i mirnodopski vojni invalidi,
civilni invalidi rata,
osobe kojima je utvrđena invalidnost ili preostala radna sposobnost,
osobe čija je radna sposobnost procenjena radi zapošljavanja ili radnog angažovanja.

Prava osoba sa invaliditetom u oblasti rada

procena radne sposobnosti i utvrđivanje statusa,
zapošljavanje pod opštim ili posebnim uslovima,
profesionalna rehabilitacija i radno osposobljavanje,
mere aktivne politike zapošljavanja,
zapošljavanje u posebnim organizovanim oblicima.

Procena radne sposobnosti

Procena obuhvata medicinske, socijalne i profesionalne kriterijume radi određivanja mogućnosti zapošljavanja i vrste podrške.
Zahtev se podnosi službi za zapošljavanje ili PIO fondu. Procena ne utiče na pravo na telesno oštećenje ili tuđu negu i pomoć – to su odvojena prava.

Profesionalna rehabilitacija

Obuhvata programe koji omogućavaju zapošljavanje, napredovanje ili promenu karijere:

profesionalno informisanje, savetovanje i plan zapošljavanja,
dokvalifikaciju, prekvalifikaciju i programe obuke,
razvoj radnih i socijalnih veština,
motivaciju, tehničku podršku i procenu rezultata,
programe socijalne integracije.

Troškove rехabilitacije после povrede na radu snosi poslodavac, a ostale troškove – nadležna služba za zapošljavanje.

Prava tokom rehabilitacije

zaposleni imaju pravo na odsustvo i 100% zarade (ne manje od minimalca),
nezaposleni imaju pravo na novčanu pomoć i troškove prevoza.

Uslovi zapošljavanja

opšti uslovi – bez prilagođavanja radnog mesta,
posebni uslovi – uz tehničku podršku, asistivna sredstva i prilagođavanje radnog okruženja.

Kvotni sistem

Poslodavci sa 20+ zaposlenih moraju zaposliti osobe sa invaliditetom:

20–49 zaposlenih: 1 osoba,
50–100 zaposlenih: 2 osobe,
preko 100: po 1 osoba na svakih dodatnih 50 zaposlenih.

Podsticajne mere

refundacija troškova prilagođavanja radnog mesta,
subvencija zarade do 75% za osobe bez iskustva (do 12 meseci),
podrška samозapošljavanju,
mere profesionalne rehabilitacije.

Posebni oblici zapošljavanja

preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju,
radni centri – za osobe koje ne mogu raditi na otvorenom tržištu,
socijalna preduzeća i organizacije koje deo prihoda ulažu u podršku osobama sa invaliditetom.

Podrška za osposobljavanje za rad

Obuhvata programe za decu, mlade i odrasle sa invaliditetom.
Troškovi obrazovanja, obuke, smeštaja i prevoza pokrivaju se preko centara za socijalni rad i nadležnih ministarstava.

Pravo na rad omogućava osobama sa invaliditetom samostalnost, socijalnu uključenost i dostojanstven život – uz jednak pristup tržištu rada i potrebnu profesionalnu podršku.

: Objavljeno 14. novembar 2025.

Socijalna zaštita – pravo na podršku i dostojanstven život

Socijalna zaštita je pravo svakog čoveka kome je potrebna pomoć i podrška u svakodnevnom životu. Njena uloga je da osnaži pojedinca i porodicu, da pomogne u prevazilaženju teškoća i da spreči socijalnu isključenost i siromaštvo.

Svako ima pravo na usluge i materijalnu podršku za zadovoljenje osnovnih životnih potreba – bez obzira na državljanstvo ili status.

Zakon o socijalnoj zaštiti štiti ljudska prava i dostojanstvo svakog korisnika, zabranjuje diskriminaciju, uključujući i po osnovu invaliditeta, i podstiče da osoba ostane u svojoj lokalnoj zajednici uz odgovarajuću podršku.

Usluge socijalne zaštite obezbeđuju stručnu i individualizovanu pomoć, a svaki korisnik ima pravo na:

jasne informacije,
učešće u donošenju odluka,
slobodan izbor usluge,
poverljivost i privatnost,
mogućnost žalbe i pritužbe.

🎥 Pogledajte video vodič:

https://youtu.be/ZkBwFz084Kg

Vrste usluga socijalne zaštite

1. Procena i planiranje – izrada individualnog ili porodičnog plana podrške i mera pravne zaštite.
2. Dnevne usluge u zajednici – dnevni boravak, pomoć u kući, svratišta.
3. Podrška za samostalan život – stanovanje uz podršku, personalna asistencija, obuke za samostalan život.
4. Savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge – podrška porodicama u krizi, medijacija, SOS telefoni, psihosocijalna podrška i aktivizacija.
5. Usluge smeštaja – domovi, prihvatilišta, hraniteljske i srodničke porodice.

Posebno je važno naglasiti da zakon po prvi put obuhvata usluge koje omogućavaju punu socijalnu uključenost osoba sa invaliditetom, kao što su personalna asistencija i stanovanje uz podršku.

Ove usluge finansiraju država i lokalne samouprave, što znači da podrška mora biti dostupna svima koji ispunjavaju uslove.

Korisnici mogu biti:

deca sa smetnjama u razvoju čijoj porodici je potrebna podrška,
odrasli sa invaliditetom ili drugim preprekama koje utiču na njihovu samostalnost i kvalitet života.

Kako se koriste usluge socijalne zaštite

Podnošenje zahteva – lice ili porodica obraća se nadležnom centru za socijalni rad.
Prikupljanje dokumentacije – dostavljaju se lični i zdravstveni podaci, medicinska dokumentacija i opis životnih uslova.
Procena potreba – stručni radnik procenjuje situaciju, potrebe i sposobnosti osobe.
Izrada individualnog plana – određuje se vrsta, obim i cilj podrške.
Odobravanje i korišćenje usluge – centar odobrava uslugu, korisnik počinje da je koristi.
Praćenje sprovođenja plana – redovna procena rezultata i po potrebi izmene.

Zašto je ovaj postupak važan?

Omogućava da se podrška prilagodi stvarnim potrebama svakog pojedinca.
Garantuje jednak pristup svima koji ispunjavaju uslove.
Omogućava osobi da ostane u svom domu i zajednici, uz najmanje ograničenja.
Pruža pravnu i stručnu zaštitu, pravo na privatnost i pravo na žalbu.

Socijalna zaštita nije milostinja – to je zakonsko pravo na dostojanstven život, ravnopravnost i sigurnost, koje država mora obezbediti svakoj osobi kojoj je potrebno.

: Objavljeno 14. novembar 2025.

Pravo na obrazovanje – ključ za samostalnost, razvoj i ravnopravnost

Obrazovanje je temelj ličnog razvoja i aktivnog učešća u društvu. Omogućava svakom detetu, učeniku i odrasloj osobi da razvije svoje sposobnosti, stekne znanja i veštine neophodne za život, rad i socijalno uključivanje.

Za osobe sa invaliditetom obrazovanje ima poseban značaj jer:

pomaže u prevazilaženju fizičkih i komunikacijskih barijera,
podstiče samostalnost i osnaživanje,
omogućava ravnopravno učešće u zajednici, kulturi i tržištu rada,
smanjuje diskriminaciju i pruža jednake šanse.

Zakon garantuje da sva deca i odrasli, bez obzira na invaliditet ili smetnje u razvoju, imaju pravo na obrazovanje u svim nivoima sistema. Obrazovanje se obezbeđuje i tokom bolničkog lečenja, kućnog školovanja i u ustanovama socijalne zaštite.

🎥 Pogledajte video vodič:

https://youtu.be/RETCLCDq1Ig

Jednaka prava na obrazovanje za sve

Svi građani imaju pravo na obrazovanje bez obzira na pol, rasu, jezik, zdravstveno stanje, materijalne mogućnosti ili invaliditet.
Obrazovanje za osobe sa invaliditetom može se realizovati:

u redovnim školama uz dodatnu podršku,
u posebnim grupama ili školama,
uz znakovni jezik, asistivne tehnologije ili prilagođene metode rada.

Kvalitetno obrazovanje i njegovi ciljevi

Obrazovni sistem počiva na visokim standardima koji obuhvataju:

jasne ciljeve i programe,
kompetencije učenika i stručni razvoj nastavnika,
saradnju sa roditeljima i lokalnom zajednicom,
podršku osetljivim grupama,
standarde prostora, opreme i resursa.

Cilj je da se obezbedi bezbedno i podsticajno okruženje, podrška za prevazilaženje prepreka i razvoj ključnih kompetencija – za život, rad i lično napredovanje.

Individualni obrazovni plan (IOP)

Za učenike sa smetnjama u razvoju škola može izraditi IOP koji:

prilagođava sadržaje, ciljeve i metode rada,
omogućava dodatnu podršku i asistivnu tehnologiju,
pomaže naprednim učenicima da prošire znanje.

IOP se kreira uz saradnju roditelja, nastavnika, stručnih saradnika i, po potrebi, drugih stručnjaka.

Interresorna komisija

Za učenike kojima je potrebna dodatna zdravstvena, socijalna ili obrazovna podrška, interresorna komisija procenjuje potrebe i predlaže mere za:

uklanjanje barijera u kretanju i komunikaciji,
asistivnu tehnologiju,
podršku u učenju i svakodnevnim aktivnostima.

Zašto je obrazovanje ključno za osobe sa invaliditetom?

Obrazovanje omogućava:

sticanje znanja i životnih veština,
veću samostalnost i dostojanstvo,
aktivno učešće u društvu i na tržištu rada,
smanjenje socijalne isključenosti i diskriminacije.

Pravo na obrazovanje je osnov inkluzije i ravnopravnosti. Ono nije samo škola – to je put ka slobodi, samostalnosti i punom učešću u životu zajednice.

: Objavljeno 14. novembar 2025.

Vodič kroz prava osoba sa invaliditetom na srpskom znakovnom jeziku – ka ravnopravnom pristupu informacijama

Predstavljamo vam video publikaciju na srpskom znakovnom jeziku koju je pripremila Kancelarija „Stvarnost tišine“, sa ciljem da osobama sa invaliditetom obezbedi jasan, pristupačan i pouzdan izvor informacija o njihovim pravima.

U okviru pravnog sistema Republike Srbije kreiran je „Vodič kroz prava osoba sa invaliditetom na srpskom znakovnom jeziku u Republici Srbiji – ka ravnopravnom pristupu informacijama“, jedinstven resurs koji značajno olakšava pretragu, razumevanje i ostvarivanje garantovanih prava. Video format obezbeđuje direktan pristup informacijama, bez posrednika, čime osnažuje gluve i sve osobe sa invaliditetom da samostalno koriste svoja zakonska prava u svakodnevnom životu.

🎥 Pogledajte video vodič:
https://youtu.be/NTXgRfmFhxQ

Zašto je ovaj vodič važan?

Davanje informacija u obliku koji je korisniku razumljiv nije formalnost, već osnovni uslov za:

ravnopravnost,
dostojanstvo,
socijalnu uključenost.

Informisan građanin lakše učestvuje u obrazovanju, procesu zapošljavanja, korišćenju javnih usluga i drugim segmentima društvenog života.

Pravni okvir

Prava osoba sa invaliditetom u Srbiji zasnivaju se na:

Ustavu Republike Srbije, koji garantuje jednakost i zabranjuje diskriminaciju;
Međunarodnim dokumentima, pre svega Konvenciji UN o pravima osoba sa invaliditetom;
Zakonima i podzakonskim aktima iz oblasti socijalne zaštite, zdravstva, obrazovanja, zapošljavanja, saobraćaja i stanovanja;
Strategijama i akcionim planovima koji određuju mere unapređenja položaja osoba sa invaliditetom.

Konvencija UN obavezuje državu da obezbedi puno i ravnopravno učešće u svim oblastima života, uz uklanjanje fizičkih, komunikacijskih i informacionih barijera.

Naša misija

Želimo da svaka osoba sa invaliditetom ima:

jednake informacije,
jednake mogućnosti,
jednak pristup pravima – bez obzira na vid, sluh ili način komunikacije.

Ovaj vodič je korak ka tom cilju: pomaže da građani jasno razumeju svoja prava, nauče kako da ih ostvare i aktivno učestvuju u životu zajednice.

Podrška projektu

Realizaciju projekta „Vodič kroz prava osoba sa invaliditetom na srpskom znakovnom jeziku“ finansijski je podržao Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova Autonomne pokrajine Vojvodine.

Napomena:
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova AP Vojvodine, koji je dodelio sredstva.

: Objavljeno 14. novembar 2025.

Zdravstvena zaštita – pravo koje omogućava dostojanstven i samostalan život

Zdravstvena zaštita je osnovno ljudsko pravo i ključni uslov za kvalitetan život svakog građanina. Ona nije samo lečenje bolesti, već sveobuhvatna podrška koja omogućava očuvanje fizičkog, psihičkog i socijalnog zdravlja.

Za osobe sa invaliditetom, zdravstvena zaštita ima poseban značaj jer obezbeđuje:

pravovremenu dijagnostiku i lečenje,
efikasnu rehabilitaciju i unapređenje funkcionalnosti,
medicinska i ortopedska pomagala za samostalnost i mobilnost,
prevenciju komplikacija i dodatnih zdravstvenih problema.

Pristup zdravstvenoj zaštiti omogućava veću samostalnost, aktivno uključivanje u obrazovanje, rad i društveni život, i sprečava izolaciju i pogoršanje zdravstvenog stanja.

🎥 Pogledajte video vodič:

https://youtu.be/MEKwdnPfW0s

Uloga zdravstvene zaštite za sve građane

Zdravstvena zaštita doprinosi dužem, zdravijem i stabilnijem životu, blagovremenom otkrivanju bolesti i smanjenju komplikacija. Zdravo stanovništvo doprinosi ekonomskoj i društvenoj stabilnosti zajednice.

Svi građani imaju pravo na jednak pristup zdravstvenim uslugama, bez diskriminacije po osnovu invaliditeta, starosti, finansijske situacije ili mesta stanovanja.

Specijalizovane usluge i centri za retke bolesti

Osobe sa retkim bolestima i složenim zdravstvenim stanjima mogu dobiti pomoć u specijalizovanim centrima koji pružaju:

kompletnu dijagnostiku i lečenje,
genetska i terapijska savetovanja,
vođenje registara pacijenata,
edukaciju porodica,
saradnju sa međunarodnim institucijama i primenu savremenih terapija.

Ovakva podrška omogućava veću samostalnost i smanjuje rizik od socijalne izolacije.

Prava pacijenata – zaštita dostojanstva

Svaki pacijent ima pravo na:

slobodan i jednak pristup zdravstvenim uslugama,
potpune informacije o svom zdravstvenom stanju,
privatnost i poverljivost podataka,
slobodan izbor lekara i drugo stručno mišljenje,
zaštitu u slučaju učešća u medicinskim istraživanjima.

Za gluve i nagluve osobe obavezno je obezbediti tumača za znakovni jezik radi jasne komunikacije i donošenja informisanih odluka.

Načelo pristupačnosti

Zdravstvena zaštita mora biti:

fizički dostupna,
komunikacijski prilagođena,
geografski dostupna,
ekonomski prihvatljiva,
kulturno i jezički prilagođena različitim potrebama.

Ovo pravo omogućava osobama sa invaliditetom da ostanu u zajednici, učestvuju u radu i obrazovanju, koriste druga zakonska prava i žive samostalno i dostojanstveno.