Dvoručna prstna azbuka gluvih Srbije
Usvojena na sastanku Komisije (22.12.2011. godine)
 Dvorucna pr. azbuka 2012.pdf | 201 kB |
Tradicionalna turističko-privredna manifestacija "Dani berbe grožđa 2018."
Gluvonemi ljudi psuju isto kao i svi drugi, ali činjenica je da to mogu da urade malo diskretnije.
Gluvi često drugu gluvu osobu označavaju posebnim znakom. Taj znak je vezan za tu osobu do kraja života.
Ti znakovi nastaju na osnovu neke osobenosti pojedinca, npr kose, ožiljka na licu, boje očiju, frizure, odeće, grimase. Ponekad je znak vezan za prvo slovo imena.
Kristina Sun Kim (Christine Sun Kim)
|
TED Fellows Retreat 2015
Rođena sam gluva i učili su me da verujem da zvuk nije deo mog života. Verovala sam da je to istina. Ipak, sada shvatam da uopšte nije bilo tako.
Ovo je post malo drugačiji od ostalih do sada. Malo ličniji. Možda emotivniji. Ovaj tekst tiče se moje majke, pokojnog oca i svih njihovih prijatelja, i njihove dece. Svih onih koji dele isti svet: onaj u kojem ne postoji zvuk, ili je toliko utišan da je zanemarljiv. Ovo je tekst koji posvećujem svima vama koji čujete odlično, koji nonšalantno slušate muziku pojačanu do maksimuma, koji uživate na koncertima, volite domaće filmove, volite pozoriše. Uživate u telefoniranju.
Glumica Marli Metlin danas slavi rođendan, a mi vam donosimo njenu neverovatnu životnu priču!
Metlinova nije imala lako detinjstvo. Imala je samo 18 meseci kada je trajno izgubila sluh na desnom, odnosno 80 odsto sluha na levom uhu. Iako se smatra da je sluh izgubila zbog infekcije i visoke temperature, u svojoj autobiografiji "Vrištaću kasnije" (I'll scream later), navela je da je do gubitka sluha došlo zbog genetske deformacije unutrašnjeg uha. Ona je jedina gluva osoba u svojoj porodici.
Izraz „znakovni jezik“ označava vizuelni način sporazumevanja gluvih osoba, posebno ugovorenim, odnosno standardizovanim znacima ruku i prstiju, sa ili bez mimike, sa sopstvenom gramatikom i sintaksom, pomoću koga se prenose misli, predstave, namere i pojmovi.
Znakovni jezik je u stvari govor znakova koji osim akustičke strukture ima sva jezička obeležja na nivou savremene komunikacije. Ne sticajem okolnosti, već potrebom koju je nametnuo gubitak sluha gluve osobe još od davnina upotrebljavaju znakovni način izražavanja među sobom. Ti znakovi se sve više kroz svakodnevni proces upotrebe i porastom intelektualnog znanja pojedinaca, kao i opštim kulturnim nivoom zemlje u kojoj živi, usavršavaju i postaju u njihovim međusobnim kontaktima sve razgovetniji i razumljiviji. Sa znakovnim govorom pojavljuje se daktilologija (dvoručna) i hirologija (jednoručna) prstna azbuka, koja je došla kao sredstvo da bi se popunila praznina prouzrokovana nemogućnošću da se pojedini pojmovi prenesu gluvoj osobi putem znakova. To sredstvo se koristi danas i u mnogim školama za gluve, kao pomoćno sredstvo koje se kombinuje sa oralnom metodom nastave.